Vesti Video Foto galerija Statistika Moj Sportal

Košarka

Maljković o nemaštini, kćerci, Kukoču, devojkama...

26 oktobar 2009 | 16:58(18)

On je tuđom voljom ušao u profesiju u kojoj se proslavio. Božidar Maljković (57) na Pravnom fakultetu je stigao na korak do diplome. Planirao je da bude advokat. Ali, sticajem okolnosti, već dvadesetak godina je jedan od najboljih košarkaških trenera Evrope.

Sada se „odmara" i potpuno besplatno nastoji da upakuje sve odnose u Crvenoj zvezdi. I to ne samo košarkaške već i organizacione, pa i finansijske, uvodeći uspešne ljude u klupsku upravu.  

Maljković je četiri puta, sa ekipama koje je stručno oblikovao, osvojio košarkaški Kup šampiona Evrope; sa Jugoplastikom 1989. i 1990, pa sa francuskim Limožom 1993. i grčkim Panatinaikosom 1996. godine. U jedan od svojih trofeja ubraja i izjavu Tonija Kukoča: „Mnogo više sam naučio od Bože u Splitu nego od Fila Džeksona u Čikagu. Jer, Boža me, postavkom igre, učio i kretanju kroz život".

Maljković je oženjen Gordanom, ekonomistom. Imaju sina Nebojšu (31), koji u Parizu priprema magistarski rad iz oblasti marketinga i kćerku Marinu (27), koja je veoma uspešan košarkaški trener ženske ekipe Partizana, a i studira marketing. 

Da li ćete opet uzeti neki klub?


- Hoću, ali nemam pravi dogovor, a neću da radim bilo šta i bilo gde. Hoću klub ili selekciju sa velikim planovima i velikim ambicijama, kao što su mi to bili Barselona, Real iz Madrida, Unikaha iz Malage, Tau Keramika iz Vitorije... Zvali su me, na primer, iz Francuskog saveza. Nudili su mi ulogu trenera selektora. Ali, oni ne gledaju na košarku profesionalno, a imaju jedanaest igrača koji su profesionalci u Americi. Imaju budžet od trideset miliona evra, a neće da plate trenera na pravi način. E, pa... - počinje razgovor za "Politiku" Maljković.

Od kada ste trener?


- Imao sam tada samo dvadeset godina. Bio sam igrač Ušća iz Novog Beograda kad je naš trener Grbić morao da ode na odsluženje vojnog roka. I u toj situaciji ostali igrači su me jednoglasno proglasili za trenera. Pošao sam tada i u trenersku školu. Na Pravnom sam posebno voleo blistavog i duhovitog profesora Radomira Lukića.

- Kako je osnovano Ušće?


Osnovali smo klub na nagovor ljudi iz Novog Beograda. Bilo je tada mnogo kriminala u tom kraju, a opštinari su nam dali ideju da mlade ljude okupljamo u klubu. Brzo smo napredovali. Išli smo iz ranga u rang i stigli do Druge lige. A igrače nismo birali samo po sportskom kriterijumu već i po ljudskom. Dobar igrač, a loš čovek nije mogao da bude član Ušća. Para nismo imali. Ko je imao za supu nije imao za salatu...

Kakav ste bili igrač?


- Igrao sam na poziciji beka. Bio sam dobar šuter, sa lošom odbranom. Sad znam da ja, kao trener, nikad, u ozbiljnu ekipu, ne bih uzeo igrača Božidara Maljkovića. Takav stav imam prema svima. Kad sam video sina kako igra rekao sam mu: „Sine, uči školu i jezike, ostavi košarku."

A kad je u pitanju kćerka
- trener?

- Marina je nešto drugo. Ona se opredelila za košarku. Mnogo o tome pričamo, ali ne kontrolišem njen rad. Samo sam jedanput gledao njenu utakmicu kad je osvojila Kup. Sad odem na parking i osluškujem ponašanje publike. I kad sam siguran da pobeđuje, kad mi to jave, uđem u halu minut, dva pre kraja i čestitam joj.

Ko je „otac" srpske košarke?


- Najveći uticaj na našu košarku je napravio Ranko Žeravica. On je bio Dositej Obradović naše košarkaške pismenosti. Ta 1970. godina, kad je Ranko, u Ljubljani, doveo članove državnog tima do titule prvaka sveta, bila je za nas totalna košarkaška revolucija. Tada je košarka ušla u modu, u narod i, što je najvažnije, u škole. Tada su visoki momci, sa torbama za trening, osvajali devojke...  

A kako se tada radilo u Savezu?


- Svi u košarci su zaveli surovu konkurenciju u svim odnosima. Na primer, pokojni Nebojša Popović, koji je Srbin, kazao je: „Uzmite Slovenca Borisa Kristančića, pa ćete videti kako se radi". I onda dođe Kristančić i pokaže da je veliki organizator svih odnosa u košarci...

U kom smeru ste tada krenuli?


- Bio sam tri godine trener juniora Zvezde, pa prvog tima Radničkog, a posle toga pomoćnik Žeravici u radu sa prvim timom Zvezde. A mogao sam da radim samostalno u nekom klubu Prve lige. Međutim, za mene je Ranko bio veći od svih klubova. I posle toga sam, u maju 1986. godine, dobio poziv iz Splita, iz Jugoplastike. A kad su pitali Žeravicu za mene on im je samo rekao: „Bolji je od mene"...

Kako su vas dočekali u Splitu?


- Na splitskom aerodromu sačekao me je sekretar Jugoplastike Josip Bilić sa „renoom pet". Vozili smo se i pričali... Kad auto stade. Nema benzina! Tada pomislim „Gde je dođoh. Ovi su siromašniji od mog Ušća". Pri dogovoru o plati nisam zatezao dogovor, a u vazduhu se osećala njihova sumnja u moje mogućnosti.

I šta ste učinili?


- Znao sam da ne može da se napravi ništa veliko, ako nema hrabrosti, a imali smo je i ja i igrači. Naterao sam ih da poštuju vrednost svake izgubljene lopte, svakog lošeg poteza. Prekidao sam svaku akciju kad pogreše. I naučio sam ih da pobeđuju. Bili su ekipa sa religioznom predanošću igri. Imali smo stotine uigranih akcija. Menjao sam sastav do formiranja tima od dvanaest „komandosa": Perasović, Pavićević, Sretenović, Naumovski, Ivanović, Naglić, Kukoč, Tabak, Rađa, Savić, Sobin i Tomić. Kukoč je bio najbolji i najmlađi. Van igre je nosio i tuđe torbe... 

Kako ste dočekani u Minhenu?


- Na taj finalni deo šampionata Evrope stigli smo, po proceni rivala, Arisa, Makabija i Barselone kao autsajderi. U svim rasporedima i u svim pričama bili smo četvrti. Evo jednog primera: četiri sata je trajao sastanak, odnosno borba, Makabija i Arisa ko će od njih da nosi svoje, žute dresove, a zaboravili su da smo i mi žuti. Toliko su nas potcenili. A u prvom meču smo slistili Barselonu, a u drugom Makabi. I tada mi je profesor Aca Nikolić, koji je bio uz mene, rekao veliku istinu: „Ovo je jako veliki rezultat. Sad ćeš svima smetati. Ostaćeš sam"... I to je tačno...

I kako ste to proslavili?


- U Minhenu nikako. Svi smo ostali bez energije. Bili smo jako istrošeni. Nismo imali snage za radost. Spakovali smo se u tišini i pošli na aerodrom. Čekao nas je put za Split. Pilot me je pozvao u kabinu da popijemo viski. Bio mi je toga dana trideset šesti rođendan. Pilot je tada, radio-vezom, pitao dežurnog: „Kakvo je vreme u Splitu?", a ovaj mu je, gotovo ljutito, kazao: „J... vreme. Nemate gde da sletite. Ceo Split je na pisti"...

A dve godine kasnije taj uspeh je ponovljen...


- I 1990. smo bili prvaci Evrope. Bila je to naša nova radost, ali meni je srce više zaigralo nekoliko godina kasnije kad su me Splićani baš očarali. U Split sam, u onim ratnim godinama, došao sa Panatinaikosom i pobedio Jugoplastiku. Kad je utakmica završena, čuo sam aplauz. Nisam znao kome je namenjen sve do trenutka kad je aplauz prerastao u ovacije meni. Shvatio sam. Nisu me zaboravili. Taj gest publike naterao mi je suze na oči. To mi je veće priznanje nego svi aplauzi posle osvajanja dve titule prvaka Evrope.

Šta još posebno pamtite?


- To su sigurno titule prvaka Evrope sa Francuzima i Grcima, sa Limožom i Panatinaikosom. Oni su posebno značajni i zbog činjenice da su u tim zemljama to prve titule prvaka Evrope u svim sportovima. A kad su Francuzi u pitanju značajna je i činjenica da mi je Žak Širak, predsednik Francuske, lično najavio da ću dobiti Legiju časti. Međutim, zbog svega što se sa Srbima događalo 1993. godine to odlikovanje, koje je namenjeno meni, dobio je predsednik Limoža.

Šta, kao trener, nikad niste radili?


- Igrače nikad ne vodim u karantin. Mislim da niko ne može bolje da spava u tuđem nego u svom krevetu. Da li je on sa ženom, devojkom, poznanicom... O tome ne vodim računa. Nikad nisam ušao igraču u sobu kad smo u hotelu. Nikad, ne najavljeno, nisam ušao u svlačionicu igrača. Za mene je to njihova crkva. Nikad nikome ne moram da kažem istinu o igri i igračima, ni predsedniku kluba... Ta istina je samo za njih, za igrače. Oni to znaju. I još nešto: moj moto, moje pogonsko gorivo, jeste strah od poraza. Taj strah me maksimalno mobiliše.  

Da li se čujete sa „komandosima"?


- Događa se to vrlo često. Zovu me zbog bilo kojih poslova. Čak i kad menjaju kola. Posle mog odlaska iz Splita Kukoč mi se pohvalio: „Šefe, sad više ne nosim torbe, ima mlađih"...

Sportal.rs
sportske vesti
18

12738

Dodaj komentar komentari (18)

magic cz 18
odgovor
27 oktobar 2011 | 14:59

Bozu za selektora!Mi na zalost zarad interesa odredjenih ljudi,ciji je portparol Tegeltija,se odricemo istinskih velicina.

istina 17
odgovor
27 oktobar 2011 | 14:59

svaka njemu cast za uspehe, al sto nije hteo da bude trener Zvezde? Zbog para tj nije ih bilo. "Imaju budžet od trideset miliona evra, a neće da plate trenera na pravi način. E, pa..." to legenda? to covek?

Goran 16
odgovor
27 oktobar 2011 | 14:59

Bozo je car. Sa onom malom jugoplastikom osvojio je evropu a kako? Iz tima odstranio Videku veceg talenta od Kukoca, doveo Sretenovica a ovi u Splitu se pitali ko je ovaj. A Sreta posle mozak tima.A obojica nisu valjali Zvezdi. Bozo netreba da prihvatis Zvezdu jer te nisu hteli ni 80-tih. Iako Zvezdas navijao sam za tebe i Jugoplastiku, normalno u Evropi i protiv Partizana, na malim i velikim Gripama.

Ovaj komentar je predugačak. Za ceo komentar kliknite ovde

odupri se ludilu 15
odgovor
27 oktobar 2011 | 14:59

Prvo Žeravica otac naše košarke, pa onda Žeravica njega preporučuje kao boljeg od sebe. Ja tebi ti meni, odi mi dođi mi. Duda i Dule su za ove svijet izmislili. I Muta. Dosta mi je njihove pameti iz Španije, al polako dolazi sve na svoje.

Ovaj komentar je predugačak. Za ceo komentar kliknite ovde

aleks 14
odgovor
27 oktobar 2011 | 14:59

Zbog ovakvih neljudi-strucnjaka ja gledam basket samo na TV. Je li ono njegov strucni moto da je basket poziciona igra, a kontranapad divljanje, prevazidjenko

Macak 13
odgovor
27 oktobar 2011 | 14:59

Zoro ne lupaj gluposti, sta ti znas o kosarci i Maljkovicu, da nije bilo njega nikad na klupi ne bi video Pesica, i to sto je imao sa Splitom i Hrvatima tolke uspehe je bilo pre svega sto nam se desilo sa Hrvatima, prema tome ne lupaj i nemoj da pricas nesto o ovakvoj velicini kakav je Boza Maljkovic....

Ovaj komentar je predugačak. Za ceo komentar kliknite ovde

zoro 12
odgovor
27 oktobar 2011 | 14:59

Jadna je nasa Zvezda kada su joj ovakvi bleferi i foliranti spasitelji.Sto nisi trenirao ekipu celo leto dok nisi nasao angazman,a nedces ga vise ni naci.Sta si spajao u upravi i koga celo leto,cetri meseca i dalje nema predsednika?Clan si strucnog saveta,a ako se pitas o struci,ciji je promasaj dovodjenje centra iz Amerike,pa lazi o njegovim privatnim problemima? Zvezda tiu sluzi za marketing,a sam si rekao da ces otici cim stigne prva ponuda.nisi ti kriv nego onaj ko ter je doveo u klub.Ucinio si najvise za Split i Hrvatsku,za Francuze,Spance,u prvom redu sebe.Za SRBIJU i ZVEZDU nisi ucinio NISTA

Ovaj komentar je predugačak. Za ceo komentar kliknite ovde

zoro 11
odgovor
27 oktobar 2011 | 14:59

Odlican trener,los covek i tezak folirant.Sem Tegeltie i Moke niko ne sme da kaze istinu.Kada je postao ime,sto niko ne sme da mu ospori,ne zeli da radi u klubovima sa manjim budzetima,a o reprezentaciji i Zvezdi da ne govorimo.na pocetku intervjua stoji BESPALTNO radi.Sta? Neka uzme neki novac,ali kao Kari zasuce rukave i preuzme rizik,poput Dude u reprezentaciji.Dotle demagogija i nista drugo,sigurica,budzeti.Bice Srpski trener kada nesto uradi u nekom nasem klubu ili uzme reprezentaciju.Muti vodu,menadzerise sa igracima,a najsramotnija izjava je da treneru takvog renomea ne prilici da preuzme Zvezdu sa ovakvim budzetom i ne igranjem u EL.O rfeprezentaciji da ne govorim.Ne zaboravite (njegova izjava) Cibonu je zeleo da trenira,ali CZ ne

Ovaj komentar je predugačak. Za ceo komentar kliknite ovde

stecky 10
odgovor
27 oktobar 2011 | 14:59

kao treneru svaka cast. kao covek je nula, secam se kad je pregovarao sa ulebom o drugom clanu u evroligi za srbiju, a on izboksuje petog spancima i realu te godine i preuzme ga posle 5 dana. sto dalje od zvezde bolje zvezdi

heroes1994 9
odgovor
27 oktobar 2011 | 14:59

majstore hvala ti sto postojis!!!ds

Raka 8
odgovor
27 oktobar 2011 | 14:59

Svaka cast!!!

professssor 7
odgovor
27 oktobar 2011 | 14:59

Smesan si Maljkovicu, kakav crni Zeravica. Sedi konacno na klupu cigana pa da te posaljemo polako u penziju, posenilio si.

looka 6
odgovor
27 oktobar 2011 | 14:59

izvanredan interview!!!

sheva7 5
odgovor
27 oktobar 2011 | 14:59

Uzivao sam citajuci ovo iako ne pratim puno kosarku.Covek je legenda i pre svega veliki covek!

dasa 4
odgovor
27 oktobar 2011 | 14:59

Kakav crne zeravica, otac nase kosarke je aca nikolic

12
Ime:
Komentar:

"Srpski kraljevi": Treneri, magistri, ...

Da li je Vujošević kriv i za povrede Nevena ...
13 februar 2014 28 januar 2014
Sećate li se 2002. godine? Negde posle ponoći, kada se umorimo od podela na Partizan i Crvenu zvezdu, okupljali smo se svi kod drugova, rodbine i bili najverniji navijači Sakramento Kingsa. "Pomogli" smo im da ...
Ser Aleks Ferguson je u Mančester junajtedu radio kao menadžer 27 godina, čuveni Gi Ru čak 42 godine na kormilu Oksera, ali uprkos pokušajima da pronađemo broj povreda ruptura prednjih ukrštenih ligamenata ...
Micov za SPORTAL.RS: Niko me nije zvao iz stručnog štaba i Saveza, samo Krstić, Teo i Bjelica
25 avgust 2014
Selektor Aleksandar Đorđević izbacio je sa utakmice sa Novim Zelandom Vladimira Micova i potom poručio da je za mladog košarkaša gotova reprezentativna karijera dok je on selektor. Nakon skandala i nemilih scena, samo nekoliko dana pre odlaska na Svetsko prvenstvo u Španiju, kapiten Nenad ...

Sportal.rs portal sastoji se od vlastitih sadržaja, sadržaja partnera i saradnika, besplatnih sadržaja, sadržaja kreiranih od strane posetilaca, sadržaja oglašivača i linkova na spoljne stranice. Sadržaj vebsajta i tehnologije koje su korišćene su zaštićeni zakonom. Neovlašćeno korišćenje bilo kog dela portala bez dozvole vlasnika autorskih prava (Sportal.rs, partneri, korisnici...) je zabranjeno.

Sportal Mobile