Oskar Tabarez je mogao i da ode sa klupe Urugvaja posle briljantnog vođenja tima na prošlom Svetskom prvenstvu u Južnoj Africi, ali odlučio je da ostane za kormilom reprezentacije, koju je pre nekoliko dana doveo do krune prvaka Kopa Amerika.

Kada je 1990. godine posle Mondijala u Italiji Tabarez dao otkaz na mesto selektora kajao se. Tada je Tabarezu uspelo da tim odvede do nokaut faze, ali je Italija pobedom 2:0 eliminisala njegove momke. Proces rehabilitacije Tabareza je po njegovim rečima trajao punih 20 godina, sve do trenutka kada je Urugvaj stigao do polufinala u JAR.  Posle poraza od Holandije u polufinalu delovao je čovek koji se konačno iskupio i sebi i državi za rezultat od dve decenije ranije.

Mnogi bi u tom trenutku napustili selektorsku poziciji, čuvajući reputaciju i zadovoljavajući sebe tim uspehom, ali ne i 64-godišnji Tabarez. Iako je postojao rizik da uništi sve što je stvorio, Tabarez je istakao da ima još mesta u napredovanju „urusa" i bio je u pravu. Njegovi momci su prošle nedelje, na „El Munisipalu" osvojili pehar Kopa Amerika, i pretekli Argentinu na večnoj listi šampiona. Urugvaj sada ima 15, dok „gaučosi" imaju trofej manje.



Povratak uspešnog stručnjaka na klupu reprezentacije desio se nakon što se „nebeskoplavi" nisu kvalifikovali za Mondijal 2006. godine. Odmah je žrtvovao nekoliko starijih igrača u korist mlađih snaga, jer je napravio plan za budućnost. Bilo je dosta problema na putu za sledeće SP, ali je Urugvaj na kraju, posle plej-ofa i duela sa Kostarikom uspeo da se kvalifikuje.

- Proteklih pet godina smo imali sveobuhvatne treninge. Mlađi igrači su morali da nauče šta je to takmičarski fudbal. Klinci moraju da igraju sa stranim timovima, da nastupaju van Urugvaja, kako bi se adaptirali na svetski fudbal. Zahvaljujući tom procesu dobili smo Nikolasa Ljodeira, Martina Kaseresa, Sebastian Koatesa i Edinson Kavanija - istakao je Tabarez.



Iskusni stručnjak je pred sobom imao težak zadatak. Morao je da promeni nacionalni stav. koji se bazirao pre svega na slavnoj prošlosti. „Urusi" imaju u vitrinama čak dva Svetska prvenstva i jedan trofej Olimpijskog šampiona.

- Morao sam to da učinim. Ovo je drugo vreme i nije isto kao na početku 20. veka. Tada smo morali da pobeđujemo i izgovarali smo gluposti, kao što je da nećemo slaviti ukoliko budemo nekada drugi.  Sada ne čekamo da budemo prvaci da bi se veselili, već svaku pobedu dočekujemo sa velikom radošću. To je i dovelo do toga da tim drugačije sada ulazi u mečeve - dodao je Tabarez.

U igri Urugvaja još uvek postoje rigidni načini, kao i pragmatizam. Nema tu terorisanja protivnika kao što to rade Argentinci, niti romantike koju svetu prezentuju Brazilci, ali „nebeskoplavi" imaju u napadu sjajan duo Diego Forlan - Luis Suarez.

- Očigledno je da kada trener bira igrače, bira one najbolje, ali isto tako od njih mora da napravi tim. Mora da napravi pravi sistem igre. Tabarez je uspeo u tome, a učinio je i mnogo više, jer nam je usadio odličan duh u tim.  Svi smo bliski i van terena.  Nikada nisam verovao da nešto tako može da postoji unutar bilo koje ekipe, a sada živim u jednoj takvoj - istakao je fenomenalni Forlan.

Forlan sada uživa u zlatnom dobu Urugvaja, možda nije kao ono između 1920. i 1930. godine, ali je svakako odlično u modernom dobu svetskog fudbala.  Ovo je velika zasluga Oskara Tabareza. Ovo je njegovo zlatno iskupljenje.



(Jonathan Wilson - Guardian)