Lazar Marković je nagovestio neslućene domete već u prvoj profesionalnoj sezoni u kojoj je Aleksandar Stanojević pre svega planirao da mladi Čačanin uči, razvija talenat i stasava uz starije saigrače. Kad ono - "prevari ga" učenik. Marković je "preko noći" otpisao konkurenciju, zasenio je preplaćenog Eduarda, Jovančića gurnuo u drugi plan, u red za mesto među starterima stao i ispred Šćepovića i nametnuo se kao prva opcija šampiona u napadu.

Znali su, naravno, u Humskoj kakav biser čuči u njihovom podmlatku, ali malo je bilo onih koji su mogli sa sigurnošću da tvrde da će Marković posle samo nekoliko utakmica biti razlog što belosvetski menadžeri opsedaju Humsku kada igra Partizan i raspituju se baš za Markeca. Nastavi li tinejdžer da se šali sa protivničkim odbranama kao minulih meseci, njegovim majstorijama, na žalost, za dve ili tri godine diviće se navijači nekog drugog, bogatijeg kluba iz kvalitetnije lige.

Jasno je da Markovića čeka krem društvo u koje će kročiti pre ili kasnije, a kada za to dođe trenutak, valjalo bi da sam igrač, savetodavci, klub, roditelji... naprave najbolju procenu u kojoj bi sredini njegov talenat doživeo neprekidnu nadogradnju. Italija, Engleska, Španija, možda Nemačka, Francuska ili Holandija nameću se kao sledeće destinacije u karijeri ovog mladog momka, i biće neka od ovih zemalja, tu nema mnogo nedoumica. Pitanje je samo da li je Marković tip igrača koji ne mora da ide korak po korak da bi stigao do vrha, već odmah u, recimo, Čelsi, ili je pak neophodno da najpre mogućnosti stavi na probu u manje opterećujućoj konkurenciji, odnosno da posle Partizana nastavi da uživa u fudbalu u ekipi gde će imati maksimalnu minutažu, prostor i slobodu, pa tek kada prevaziđe taj nivo, pređe na sledeći, najviši.

Holandija se poslednjih godina pokazala kao Meka za fudbalere koji naprave ovaj drugi izbor. Dobri primeri su Miralem Sulejmani (Herenven, Ajaks), Filip Đuričić (Herenven) i Dušan Tadić (Groningen), a najbolji Mateja Kežman svojevremeno. Svi znamo kakvu je karijeru bivši reprezentativac kasnije izgradio, a i prvopomenuti trio je krenuo pravim putem. Eredivizija je košnica supertalentovanih fudbalera od kojih su mnogi već članovi najbogatijih evropskih klubova poslati na pozajmice. Definitivno bi Holandija bila snažna odskočna daska i za junaka naše priče, pošto se preferira napadački stil bez previše kalkulacija i taktiziranja.

Italija? Mada najviše ponuda za Markovića navodno stiže sa Apenina, Serija A nije preporučljiva za mladog srpskog igrača, barem ne dok u potpunosti ne sazri i ne očvrsne. "Tvrd", neretko "prljav" i nekako neatraktivan fudbal, trenerske vrteške, oštra kritika javnosti čim nema rezultata koji su ispred svega ostalog, samo su neki od razloga koji mogu ukočiti potencijal talenata. Adem Ljajić "luta" od odlaska u Fiorentinu, Nikola Gulan se takođe nije proslavio, setite se i Danijela Aleksića i njegovog iskustva sa Đenovom. Teške povrede koje su doživeli Dušan Basta i Boško Janković, doduše u malo kasnijem dobu, opominju i potvrđuju tezu da u "kalču" nema milosti.

Nemačka je već druga priča. Bundes liga je po dinamici igre i utakmica nalik holandskoj samo sa mnogo kvalitetnijim sadržajem. Igrači sa ovih prostora, dakle ne samo iz Srbije, tradicionalno uspešno su branili boje nemačkih klubova u prošlosti i utabali put naslednicima odavde. Gojko Kačar je direktno iz Vojvodine pre nekoliko sezona zavšio u Herti gde je bio jedan od najboljih igrača. Međutim, već prelaskom u HSV zadesili su ga pehovi, bio je povređen i često je mečeve počinjao sa klupe. Aleksandar Ignjovski je put do Bundesa tražio i našao preko "cvajte" gde je prošao period adaptacije na tamošnji stil u Minhenu 1860. Nekadašnji prvotimac OFK Beograda je sada u dobrim rukama kod Tomasa Šafa, legende Verdera, kroz čiji su sistem prošli asovi poput Klosea, Ozila, Dijega... I Slobodan Rajković je prešao trnovit put sve dok se nije skrasio u Hamburgu. Zajedničko za svu trojicu je to što su status do koga su došli gradili postepeno, što bi i za Markovića u perspektivi bilo poželjno u ligi u kojoj njegov potencijal može doći do punog izražaja.

Iskustvo je pokazalo da u Engleskoj Premijer ligi prolaze samo srpski defanzivci. Vidić, Ivanović i Kolarov zahvaljujući besprekornim fizičkim kvalitetima i tehničkim, naravno, ne moraju da brinu za status u svojim kubovima. U tu grupu spada i Stefan Savić. Ali, za razliku od njih Nenad Milijaš i Radosav Petrović jedva da su ove sezone sastavili jednu utakmicu, to se pre svega odnosi na bivšeg igrača Partizana. Milan Jovanović je ostao nedorečen u Liverpulu, iako je u slavni klub došao na vrhuncu karijere. Njihova iskustva opet ne znače da bi Marković doživeo sličnu sudbinu, mada za bespoštednu ostrvsku borbu biće mu potreban karakter zveri da bi do izražaja došle sve njegove ostale vrline.

Konačno, Španija je poslednjih godina baksuzno odredište za srpske igrače što primeri Obradovića, Lekića, Tošića, Smiljanića najbolje pokazuju. Ipak, ne verujemo da će ovaj podatak obeshrabriti Markovića, ukoliko mu stigne poziv, ako mu se baš posreći - od Gvardiole.

Kada dođe vreme za rastanak, konačnu reč daće Partizan. Sve i kada bi Marković imao težnju da brusi talenat u manje atraktivnoj ligi poput Holandije ili možda Francuske, ako u Humskoj dobiju blanko ček od, na primer, Mančester sitija, moć novca usmeriće karijeru tinejdžera iz Čačka.