Sportal.rs

Будите у току са најновијим дешавањима у Србији на терену са вестима заснованим на чињеницама Спортал, ексклузивним видео снимцима, фотографијама и ажурираним мапама.

Србија би могла да произведе 100 МВ капацитета водоника до 2030. године

У првој фази претворбе водоника у Србији биће развијено 10 МВ постројења за електролизу која користе обновљиву енергију до 2025. године, док ће у другој фази до 2030. године бити произведено 100 МВ капацитета и 50.000 тона водоника. До 2050. годишња производња од 2,5 милиона тона водоника могла би да се користи у транспорту (28%) и индустрији (24%), као подршка електроенергетским системима микро мрежа и наногридима (22%) и у домовима (16%), за аутори српске стратегије водоника напољу.

Израз стратегије за водоник у Србији није радикална земља у свету, не разматра начине да се ухвати развој водоник технологија, у Србији то чак није ни тема у јавном и приватном сектору ни у научној заједници.

Документ је припремио тим представника Машинског факултета Института Михајло Бубин и Удружења електромахиногратња, које окупља 13 српских компанија и низ стручњака. Његова сврха је да нагласи потребу за интегрисаним приступом у вођењу садашњег и будућег раста енергетског сектора Србије ка употреби водоника.

Водоник се може користити као сировина и гориво, као и за пренос и складиштење енергије

Иако су технологије за производњу и употребу водоника доступне деценијама, приватни сектор их је тек недавно препознао, али и државе широм света (ЕУ стратегија за водоник за климатски неутралну Европу усвојена је у јулу 2020. године) као решење за олакшавање ефикасног и брзог преноса енергије.

Зелени водоник, који се производи хидролизом воде електричном енергијом произведеном из обновљивих извора, може заменити индустрију и транспорт – фосилна горива – који још увек нису пронађени као одговарајућа алтернатива. Међутим, Употреба водоника Биће много шири јер се може користити као сировина и гориво, као и за пренос и складиштење енергије.

READ  Српски лидер каже да је Европа број један у вакцинацији

Изражавање водоничне стратегије Машински факултет, Електротехнички факултет, Технолошко-металуршки факултет, Академија техничких наука Србије, Привредна комора Србије, Државна електропривредна електроприведа СБЈ (ЕПС) и Удружење нафтних компанија Србије.

Следећа фаза радне групе је укључивање представника министарстава и инвеститора у припрему стратегије, с тим што ће ове врсте докумената држава, индустрија и инвеститори заједнички израђивати по моделу који користе све земље широм света.

Водонична технологија достићи ће зрелост на тржишту до 2030. године

Израз стратегије такође има за циљ да укаже на потребу да Србија до 2023. године захвати конверзију водоника у Европи, расподјелом потребних ресурса, али и мобилизацијом расположивих људских и институционалних могућности.

Прва фаза конверзије водоника, до 2025. године, има за циљ успостављање 10 МВ електролизерског капацитета за производњу водоника користећи обновљиву енергију. Током тог периода, националне норме и стандарди морају бити у оптицају и у складу са међународном праксом.

Производња водоника достићи ће 50.000 тона до 2030. године

У другој фази примене стратегије циљ је постићи производњу 50.000 тона зеленог водоника до 2030. године, снаге 100 МВ.

Пошто се очекује да водоничне технологије достигну тржишну зрелост после 2030. године, активно учешће Србије у системима цевовода за водоник је реална опција, али би требало да има и своју дистрибутивну мрежу. Током истог периода, реално је очекивати развој водоничне инфраструктуре, укључујући 20 бензинских пумпи за водоник, ваздушни и речни транспорт на главним аутопутевима.

До 2050. очекује се да ће годишња производња водоника у Србији достићи око 2,5 милиона тона, од чега је 25% из обновљивих извора енергије, 35% из биогорива, 40% из угља (на основу производње водоника из генетски модификованих организама) и 10% из отпада заснован на новим технологијама.

READ  Српски град проналази најнижу стопу вакцинације против ЦОВИД-19 међу осумњиченима

Сврха је да помогне у припреми Србије за широку употребу водоника

Милзен Вукановиц, потпредседник за енергетику и инжењерство у компанији ВЕС ЦО, рекао је за Греен Енерги Невс да је праћење стратегије за водоник неизбежно колико и водоник који постаје главно гориво будућности. Каже да би конверзија водоника требало да мобилише готово све националне ресурсе и укључи индустрију, инвеститоре и читав образовни систем.

Ова стратегија ће обухватити око 50 пројеката који помажу у контроли

Ово је кључна промена предложена почетним приказом стратегије, која би требало да представља основу за израду коначне стратегије у сарадњи са државном администрацијом, инвеститорима и другим корпоративним ентитетима.

Још једна важна иновација овог приступа је моделирање стратегије, која се може појединачно контролисати и надгледати кроз приближно 50 кључних пројеката осмишљених као 30 активности. На овај начин, стратегија и њено спровођење постаће „примарни пројекат“, термин који се користи у управљању пројектима како би се осигурала контрола његове примене.

Овај преглед разматра учешће имиграната

Овај приказ разматра укључивање имиграната јер значајан број српских научника већ ради на развоју технологија водоника.

Према Вуксановићу, документ би требало да помогне Србији да ухвати корак са савременим трендовима конверзије водоника, чак и ако земља далеко заостаје и доводи до страшних последица.

Миленко Ницолик, генерални директор Института Михајло Бупин – Аутоматица (ИМП Аутоматион & Цонтрол Системс Лтд.) и извршни председник Удружења Елецтромацхиногратња, рекао је за Балкан Греен Енерги Невс Да помогне Србији да ухвати раст сектора водоника.

Без образовања стручњака било какав подухват био би бесмислен

Према Николићевим речима, влада би требало да заузме став по овом питању и пронађе ресурсе за улагање у многе секторе – пре свега у образовање, јер без образовања стручњака било какав подухват био би бесмислен. Такође каже да је за помоћ Србији у припреми за долазак водоника неопходно улагање у пројекте који мобилишу компаније и људе који већ раде на технологијама водоника.

READ  Пиовиза ће одабрати песму и извођача Евровизије 2022

Ако ови напори пропадну, Србија ће бити земља која купује водоничне технологије, на шта рачунају развијене земље. Прикупљање екстеријера ове стратегије помаже Србији да се припреми за широку употребу водоника, каже он.

Србија би требало више да улаже у образовање инжењера

Радивоје Митровић, декан Машинског факултета, каже да је Удружење електромахиноградних предузело напоре да дода водоник у стратешке документе српског енергетског сектора. То би требало да се уради у сарадњи са факултетима, Привредном комором Србије и Српском академијом инжењерских наука.

Машински факултет, као компанија која се бави свим врстама горива, укључујући водоник, желео би да се више истражује у овој области и што је још важније, већа улагања, у првој фази, у производњу производа на бази водоника гориво у образовању инжењера, према Митровићу.


Прегледи поста:
93