Sportal.rs

Будите у току са најновијим дешавањима у Србији на терену са вестима заснованим на чињеницама Спортал, ексклузивним видео снимцима, фотографијама и ажурираним мапама.

Србија ће достићи 40% до 2040. године за двоструки удео обновљиве енергије


Прегледи поста:

Потпредседница владе и министарка рудника и енергетике Сорна Михајловић каже да је циљ Србије да улаже више у обновљиве изворе енергије како би до 2040. године постигла удео од 40%. Циљ се може постићи, а обновљиви нови закони сматрају се алатом за стварање регулаторног оквира погодног за нове инвестиције. Откривамо који инвеститори већ развијају пројекте, углавном ветропаркове.

Удео Србије у обновљивим изворима енергије у финалној потрошњи енергије сада износи 20%, у односу на циљ од 27% за 2020. годину, који је била приморана да постигне као члан енергетске заједнице.

Могуће је постићи удео од 40% за 19 година објављивањем првог закона о обновљивим изворима енергије, који има за циљ олакшавање инвестиција бесповратним средствима која се нуде на аукцијама, али без ових концесија на тржишној основи. Према доступним информацијама, у погону су пројекти снаге 2,6 ГВ. Земља такође има велики потенцијал соларне енергије.

Михајловић: 2021. биће одлучујућа година у ком смеру ће се српска енергија кретати у наредних 10, 20, 30 година

„Верујемо да је овај циљ реалан у светлу енергије Србије у сектору обновљивих извора, као и спремности власти и интереса инвеститора да створе добре услове за улагање“, рекла је Михајловићева током посете ветропарку Ковашика.

Одобрено је енергетско одобрење за ветропарк Бубин, који ће бити продужетак ветропарка Ковашика.

Михајловић је рекла да ће 2021. година бити година великих промена у енергетском сектору, што ће одредити правац у којем ће српска енергетика ићи у наредних 10, 20, 30 година.

Од 2014. године изграђено је укупно 400 МВ ветроелектрана, док су још две у изградњи близу укупно 600 МВ.

Ветроелектране பப ибук 1, Ковачица, Кошава 1, Алибунар, Кула, Малибунар и Ла Пиццолина су у функцији, док су Пландиште и Костолац у изградњи.

Србија жели више улагања у друге врсте обновљивих материјала, попут сунчеве или геотермалне енергије, додајући да ће увођење нових закона убрзати све процедуре и увести издавање свих дозвола електронским путем.

READ  Грчка, Србија и Кипар договориле су се о сарадњи у медитеранском региону

Развијени пројекти који чекају на организовану структуру

Фото: Марцус Дистелратх из Пикара

Инвеститори тренутно развијају пројекте укупног капацитета 2,6 ГВ. Европска банка за обнову и развој (ЕПРД) развија модел аукције, док званичници припремају одлуку о додели за аукцију. Јасно је да велики део могућности у цевоводу треба развити без тржишних субвенција. У оба случаја инвеститори чекају законски и регулаторни оквир да би научили правила игре.

ВВ Интернатионал (раније Виндвисион), који се недавно удружио са норвешким НПДАС, развија велике пројекте снаге 800 МВ. Циљ је да сви ветропаркови буду у функцији до 2026. године, а првих 168 МВ ће бити на мрежи до 2023. године. Компанија развија соларну енергију како би диверзификовала свој зелени портфолио у Србији.

ЦВП са седиштем у Сједињеним Државама тренутно развија укупан портфељ од 500 МВ, од чега су 300 МВ ветроелектране, а остатак соларна енергија. Компанија, коју у Србији води Маја Дурговицх, до сада је развила укупно 1,6 гигавата обновљивих енергетских капацитета у Европи и Аустралији. Током недавне конференције о улагању у ветропаркове, рекао је да аукције треба да буду осмишљене као средство за стварање тржишта које би на крају довело до ситуације да влада или, тачније, грађани не субвенционишу зелену енергију.

Највећа европска обалска ветроелектрана је у фази израде

Највећи појединачни пројекат је Мастрелл прстен од 600 МВ, што ће бити еквивалент капацитету највеће европске приобалне ветропарка – римске Фентенелле-Козалак. Вјетроелектрана треба да се изгради на око 11.000 хектара у близини Субодице. Финдел Енергија је инвеститор у српским и италијанским компанијама. Компанија је у Србији већ изградила три ветропарка: Кула, снаге 9,9 МВ, Ла Пицолина снаге 6,6 МВ и Косово снаге 1,69 МВ.

READ  Новак Ђоковић биће домаћин Сербиа Опена годину дана након пораза од Ковит-19

Са укупним капацитетом од 250 МВ, ФинДел развија још неколико пројеката: Дорак (120 МВ), Косово 2 (68,4 МВ), Кула 2, 3 и 4 (30 МВ), Дунав 1 и 2 (20 МВ) и РАМ ( 10 МВ).

Инвеститори из Уједињених Арапских Емирата предвођени Мустаром, који су до сада изградили највећу ветропарк у Србији, граде још један пројекат 1ибук 1 од 158 мегавата, Чибук 2 од 300 мегавата. Нова ветропарка биће изграђена у Паваништу и Мармораку, недалеко од Панива и Ковина на североистоку Србије. Прва фаза, снаге 150 МВ, требало би да почне 2023. године, а друга фаза треба да почне годину дана касније.

Инвеститори су из Норвешке, Италије, УАЕ, Француске, Русије, Белгије, Аустрије, Србије

Белгијски Елисио Винд: Алипунар (42 МВ) и Малипунар (8 МВ), који су већ изградили две ветропаркове у Србији, такође намеравају да наставе да улажу. На територији града Паниво развија неколико пројеката снаге 200 МВ.

На тржишту у Србији су и руски инвеститори. Нафтна и гасна компанија НИС, чији је већински власник Гаспромњефт, ради са обновљивим изворима МЕД на вјетропарку Плантате снаге 102 МВ. То је пројекат који је попут ветропарка Костолок ушао у првобитних 500 МВ и дистрибуира се по принципу ко први дође. Ватроелектрану од 200 МВ развија Цоспром Енергихолдинг Сербиа и Вестас би могао да постане њен партнер.

После ветропарка Костолок, снаге 66 МВ, који развија државна електропривреда Електропривада Серпије (ЕПС), Србија може да набави још један ветропарк ван северне покрајине Војводине. Црни Врх Повер жели да инсталира 40 ветротурбина на граници општина Закубика, Бор и Мазданбег. Компанија је у сувласништву Николе Петровића, бившег директора оператора преносног система, Елецтромириа Серпија (ЕМС). Прво поменути капацитет је 50 МВ са 21 ветротурбином, али према последњим информацијама, капацитет ће се променити.

Француски програмер за обновљиве изворе енергије ИЕЛ ОИЕ Фалцон Реневабле Енерги најавио је планове да ове године започне изградњу ветропарка у заливу од 85 мегавата у близини Киганде. Партнер компаније је Акуо Енерги, француска компанија са седиштем у централној Европи, која је веома активна у региону.

READ  Роналдова стрела је на аукцији продата за 75.000 долара за помоћ српском детету

Друга компанија која инвестира у зелену енергију у региону, аустријска Ивицом Енерги, гради ветропарк Криваса снаге 103 МВ. Пројекат је планиран на око 242 хектара у општинама Колубак, Кушево и Велико Градиат. Пројекат ће бити трећа ветроелектрана која се гради у Војводини. Број ветротурбина у почетку је био 38, али ће се смањити на 22 са повећањем њихове појединачне снаге.

Сунце излази на Србију

Иако Србија још увек није задовољна ветропарковима које је основала, соларна енергија је потпуно занемарена ако је упоредимо са енергијом. До сада је око 20 МВ соларних капацитета у Србији објављено на мрежи, све у малим јединицама.

Стручњаци процењују да ће нови закон пружити повољнији оквир за улагање у соларне електране, што би могло довести до процвата соларне енергије у наредних пет до 10 година.

Сунчева светлост у Србији прилика је за грађане да смање рачуне за струју и смање загађење животне средине постављањем соларних панела на кровове. Али постоји потенцијал за развој способности на нивоу корисности и повећање употребе сунчеве енергије у компанијама које би могле да производе електричну енергију за сопствену потрошњу.

Нови закон о обновљивим изворима енергије отвориће врата широкој употреби соларне енергије у Србији, али много више треба учинити, пре свега гомилама. О питањима око сунца разговараће се на првој великој конференцији о соларној енергији у Србији, коју ће организовати Балкан Греен Енерги Невс. Одржаће се 14. априла у Београду.